http://revija.kolubara.info/sh/150/50/1432/PODVALA – Može biti da je o valjevskoj podvali imalo i drugačijih pričanja. Sasvim je moguće da su i u njima Valjevci svoju podvaladžijsku prirodu najčešće ispoljavali u odnosu na Šapčane i Užičane. To što je upamćena samo priča koja sledi moglo bi se objasniti i time da je ona Valjevcima najmilija.
Prema tom predanju, krenuli u ono davno doba Šapčani po nevestu čak u užički kraj. Na primer – u selo Karan. Ili, ukoliko to više volite, u samo Užice. Pošli raskošnim kočijama, pa zanoćili na pola puta. Baš u Valjevu, verovatno u samom Tešnjaru. Ponekima od tih veselih Šapčana nije bilo do sna, pa su noć probdeli sa nekolicinom za veselje baš te noći (ili i te, narodno pamćenje u tom pogledu nije sasvim kategorično) oduvek raspoloženih Valjevaca.
Kićeni Šapčani odjezdiše sutradan u brda, a Valjevci ostadoše da blaže mamurluk. I da se pripremaju za još jednu noć sa svatovima iz komšiluka.
Od dobre rakije (druge u ona vremena i ne beše) ne samo da ne boli glava već su i svakovrsna nadahnuća življa, iskričavija. Najmaštovitiji među njima predloži da za noć repriznog svadbarskog konaka Šapčana u Valjevu „organizuju” i domaćini svadbu, pa tako i učiniše.
Sve je moralo da bude kao što u tim prilikama i ide, osim što je u venčanicu i prateći nakit odeveno jedno momče. Još poprilično golobrado.
Stigli Šapčani, veseliji nego što su bili kad su u brda otišli. Pomešali se dvoji svatovi, noć odmiče a na san niko i ne pomišlja. Bilo je tu, dakako, i muzike sa obe strane. Šabačkih Cicvarića i valjevskih Bajramovića i Gračana. (Pretpostavljamo da su više jedni drugim pomagali no što su se nadmetali. Sigurno smo, pak, u to da tada nije pevano niti je svirano „Tavala, tavala, ta valjevska podavala”. Ta lepa pesma nastala je iza te odveć vesele noći.)
U neko doba, možda je bila i ponoć, Valjevci predložiše da se dve mlade izdvoje i zajedno odspavaju do zore. Šapčanima se to učini veoma razboritim. Mnogi od njih se iskreno zahvaljivahu domaćinima. Itd.
Ujutro su Šapčani otišli veseli i raspevani. Pogađate, svakako, da je među njima najraspevanija bila – nevesta.
Nekada su, kao što to i naša priča kazuje, od valjevske podvaladžijske sklonosti trpeli naši susedi, Užičani i Šapčani. U novije vreme Valjevci podvaljuju sami sebi, ali to sada čine bez nekadašnje domišljatosti. To je, sigurno, otuda što više nema onako dobre rakije, pa nam ni nadahnuća ne streme u negdašnje visine. (Z.R.)
Fri 7 Dec - 17:33:51
